Krompir u našoj zemlji predstavlja jednu od osnovnih povrtarskih kultura, ne samo kada jer gajenje u pitanju nego i kada je reč o ishrani. Gaji se u svim delovima sveta, a u Srbiji se seje na više od 80 000 hektara…

Malo je sela u Srbiji koja se mogu pohvaliti činjenicom da ih mladi ljudi ne napuštaju. Jedan takav netipičan primer zabeležili smo u Gospođincima, 20-ak kilometara udaljenom od Novog Sada. U tom mestu sa nešto manje od 4.000 stanovnika puno mladih ljudi u dobi između 20 i 30 godina rešilo je da nastavi porodičnu tradiciju. [...]

Porodica Marin iz Gospođinaca jedna je od mnogobrojnih koja se bavi proizvodnjom povrća i u koju su uključeni svi njeni članovi. Od drugih se razlikuju utoliko što nemaju tradiciju u povrtarstvu jer su pre deset godina doselili iz Novog Sada, ali to ih nije sprečilo da se već posle jedne decenije rada svrstaju u uspešne [...]

Velika količina proizvoda na tržištu postaje sve veći problem povrtarima. Uspešno su odoleli lošim vremenskim uslovima i proizveli i kvalitet i kvantitet, ali cene proizvoda nisu bile očekivane pa se godina može smatrati katastrofalnom, kaže povrtar iz Budisave Predrag Petković…

U Novom Sadu su se dvanaesti put za redom okupili povrtari iz cele Vojvodine, ali i šire. Posećenost Naučnog skupa koji tradicionalno u decembru organizuje Vojvođansko društvo povrtara, raste iz godine u godinu prateći aktuelne teme i svetske trendove proizvodnje povrća. Ove godine jak akcenat je stavljen i na klimatske promene, tačnije na globalno zagrevanje [...]

Igor Stoilković iz sela Glogonj nadomak Pančeva ima 35 godina i obrađuje 15 hektara zemlje. Na nešto manje od 11 hektara ove godine imao je kukuruz u suncokret i ostvario je rezultate iznad očekivanja. Kukuruza između 45 i 50 metara po jutru, dok je rod suncokreta ocenio izvanrednim jer je imao 22 metra po jutru. [...]

Jovan Vasić iz Begeča bavi se povrtarstvom 10 godina. Nekada se na njegovim njivama gajilo nekoliko različitih povrtartskih kultura, ali se od pre nekoliko godina opredelio isključivo za krompir i šargarepu. Ove godine krompira je imao na 12 jutara, a šargarepe na 40. Prinosi šargarepe su zbog suše umanjeni za 40 odsto, dok je rod [...]

Dragomir Petković iz sela Glogonj jedan je od mnogobrojnih poljoprivrednih proizvođača ovog kraja koji se bavi povrtarstvom. Radio je Dragomir nekada u PKB-u, ima i 15 godina gastarbajterskog staža u Nemačkoj, ali se posle bombardovanja 99-e, kada je ostao bez posla, u potpunosti okrenuo povrtarstvu. Danas obrađuje 88 ari zemlje na kojima seje krompir, kukuruz [...]

Kao i svi povrtari u Srbiji tako i Miroljub Janković iz Futoga ovakvu sezonu više nikad neće poželeti. Ove godine nije bilo dovoljno samo uložiti veliki trud kako bi se ostvarili zadovoljavajući prinosi već je trebalo i navodnjavati. – Kao nikada pre, dodaje naš domaćin što je znatno uvećalo ionako velike troškove proizvodnje. Futoškog kupusa, [...]

Selo Glogonj u Banatu ima dugu tradiciju u povrtarskoj proizvodnji. Sa njihovog atara svake godine na tržište stigne više od 1.000 vagona kupusa, a tu su i ostale povrtarske kulture. Dragan Lazarević se ozbiljnim povrtarstvom bavi duže od dve decenije. Osnovna proizvodnja na 3,5 hektara je krompir, a kasnije na tim parcelama sadi kupusnjače…

Iako ima svega 27 godina, Dalibor Veličković iz banatskog sela Glogonj više od jedne decenije uspešno se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Sa članovima svoje porodice obrađuje 6 lanaca zemlje od čega je polovina pod povrtarskim kulturama…

Selo Begeč, nadomak Novog Sada, poznato je po dobrim i uspešnim povrtarima. Jedan od njih je i Pavle Terzić sa 20 godina iskustva u povrtarskoj proizvodnji. Ovu sezonu koju su karakterisale izuzetno visoke temperature i dugi periodi bez kiše, ocenjuje teškom jer su troškovi proizvodnje zbog zalivanja veći u odnosu na prošlu godinu i za [...]

Gazdinstvo Ćulum iz Futoga bavi se proizvodnjom kiselog kupusa od 1979-e godine. Nekada su radili male količine, a danas sa proizvodnjom od 1.000 tona na godišnjem nivou predstavljaju značajan faktor na domaćem tržištu…

Da se 2000-e godine nije okupila nekolicina proizvođača, ali na prvom mestu poštovaoca „Futoškog kupusa“, danas te autentične sorte sigurno ne bi ni bilo. Udruženje koje nosi ime nadaleko čuvenog brenda svojim radom i trudom za 11 godina povećala je površinu u ataru sa jednog na 20 procenata. Vredelo ga je sačuvati, ne zato jer [...]